Једна од најлепших клисура у Србији налази се на Западној Морави, недалеко од Чачка између планина Овчара и Каблара. Она је усечена у плнински масив састављен од шкриљаца, али има и благе нагибе са шумовитим заравнима. Њеној лепоти доприносе и два вештчка језера настала после Другог светског рата хидроцентралама Овчар Бања и Међувршје. Под Кабларом уз реку, налази се и лековита бања која од давнина привлачи многе болеснике. Од осталих крајева Србије ову клисуру издвајају и њени многобројни манастури на левој и десној обали Мораве. По њима и по самој природи цео крај добио је у народу име Српска Света гора.            

Ретко је где на тако малом простору саграђено толико манастира. Сада их има десет и два света места и то:
На десној страни Мораве су:
Манастир Ваведење, на изласку из клисуре, (данас парохијска црква)
Манастир Вазнесење, спрам Јовања на другој страни реке, пар стотина метара удаљен,
Манастир Преображење, некад се налазило на левој обали 2 километра узводно од Никоља, наспрам старог манастира,
Манастир Света Тројица, на брду, наспрам Благовештења,
Манастир Сретење, недалеко од Св. Тројице, на подножју испод самог врха Овчара,
На левој обали Мораве су:
Манастир Благовештење, 2 километра од Преображења, изнад Овчар Бање,
Манастир Илиње, на брду над Благовештењским тунелом, сада метох манастира Благовештења,
Манастир Јовање,6 километара узводно од Ваведења, некада најважнији манастир, „лавра,
Манастир Никоље,2 километра узводно од Јовања,
Манастир Успење, црквица пронађена код рушевина Јовањске куле, метох манастира Јовања

и црква посвећена Светом Сави и црква-пећина Кађеница.

По литератури познат је још један Манастир Св. Георгија, који је веронатно био на југоистоку Овчара. Његов печат чува се у Народном музеју у Београду

Сматра се да су први манастири изграђени после каталонске најезде 1307-1309 године када су страдали манастири на Светој гори Атонској. Бежећи у дубину Балканског полуострва српски калуђери су у овој клисури основали своје манастире. Следећи велики талас је уследио после Маричке битке, а доласком Турака ови манастири добијају нове улоге, чувара духовности и идентитета Срба, али и голих живота за збегове који су се скривали у клисури, пећинама или около манастира.

Монастыри Сербии 

[800x503]
«Монастырь»                                                                                                                                                                                                                                                                             http://www.vojvodinacafe.rs/forum/kulturna-bastina/stari-srpski-manastiri-van-srbije-8511/

Серия сообщений "Сербский язык":
Часть 1 - ПРОЕКТ “МИР-2050”: СЕРБСКИЙ ЯЗЫК
Часть 2 - Учим сербский язык вместе!
Часть 3 - Переводчик
Часть 4 - Монастыри Сербии
Часть 5 - Перевод слов
Часть 6 - Немного об истории сербского языка
...
Часть 14 - Россия Русија
Часть 15 - Сербский язык для начинающих
Часть 16 - Новости Сербии