Pod senima usnule breze drhtarim
Noc mi se obasjana srebrnom mesecinom
uplela u kosu svicima.
Zagrlila me tvojim rukama.
Nasmesena medju mirisljivim travkama upijam
tvoju blizinu, nezni povetarci savijaju tanke
grancice breza uplicuci mi se u san tvojim dahom.
Volim kad pod senima usnule breze drhtarim
mastom sa tvojim imenom na usnama.
Volim kad ti koracam u susret osecajuci svaki
tvoj damar koji hrli ka meni..
I dok cekam da svane, lagano tonuci u san,
brezica moja opijena mojim snovima ususkava me
sumorom svojih krosanja snagom otkucaja tvog
srca mi sapucuci
...ne budi se sanjaj...tu sam...
Mira Jovanovic
(meseceva rosa)
Под сенима уснуле брезе дрхтарим
Ноћ ми се обасјана сребрном месечином
уплела у косу свицима.
Загрлила ме твојим рукама.
Насмешена међу миришљивим травкама упијам
твоју близину, нежни поветарци савијају танке
гранчице бреза уплићући ми се у сан твојим дахом.
Волим кад под сенима уснуле брезе дрхтарим
маштом са твојим именом на уснама.
Волим кад ти корачам у сусрет осећајући сваки
твој дамар који хрли ка мени..
И док чекам да сване, лагано тонући у сан,
брезица моја опијена мојим сновима ушушкава ме
шумором својих крошања снагом откуцаја твог
срца ми шапућући
...не буди се сањај...ту сам...
Мира Јовановић
(месечева роса)
U seni usnule breze
