Tanja Savic - Gdje ljubav putuje
Negde cujemo osmeh tvoj
i onda krene ispod koze,
taj cudan osecaj je samo moj
i spusta me i podize..
Kad me udara,udara na zemlju obara
i ako krisom pogledam u stranu
ulice vode me,vode do tvojih usana
da ti srce poklonim na dlanu
ako zelis uzmi ga...
jer znam i noc i dan su samo kad si tu
taj nezni sapat svile na mom ramenu
milion sveca nebo upale
da svetle putevi gde ljubav putuje...
Живописный каньон реки Тара является самым глубоким каньоном Европы, его глубина составляет 1300 метров, и вторым в мире, уступая первое место Великому каньону Колорадо, расположенному в США.
[800x304]
«Черногория. Каньон реки Тара.» на Яндекс.Фотках
[800x525]
«Дубровник. Вид на монастырь францисканцев. » на Яндекс.Фотках Основанный в 1317 году, Францисканский монастырь находится за воротами Пиле, рядом с крепостной башней Минчета. Очаровательные монастырские дворики (клуатры) считаются великолепными образцами романских построек района Южной Далмации. Комплекс представляет собой действующий мужской монастырь, некоторые здания которого открыты для туристов.
[800x534]
«"В самом начале весны..."» на Яндекс.Фотках Да разве могут дети юга,
Где розы блещут в декабре,
Где не разыщешь слова 'вьюга'
Ни в памяти, ни в словаре,
Да разве там, где небо сине
И не слиняет ни на час,
Где испокон веков поныне
Все то же лето тешит глаз,
Да разве им хоть так, хоть вкратце,
Хоть на минуту, хоть во сне,
Хоть ненароком догадаться,
Что значит думать о весне,
Что значит в мартовские стужи,
Когда отчаянье берет,
Все ждать и ждать, как неуклюже
Зашевелится грузный лед.
А мы такие зимы знали,
Вжились в такие холода,
Что даже не было печали,
Но только гордость и беда.
И в крепкой, ледяной обиде,
Сухой пургой ослеплены,
Мы видели, уже не видя,
Глаза зеленые весны.
1958 Илья Эренбург
Nisu ljudi, nisu ljudi koji govore,
koji lažu i pričaju zbog ljubomore
Nisu ljudi, nisu ljudi koji ne znaju,
svoje boli sami nosit', pa druge vrijeđaju
Ne daj, ne daj da te' slome,
da o tebi slika blijedi
Zbog svih onih što te vole,
jer si žena koja vrijedi
Ne daj, ne daj da te' bole
laži što o tebi pričaju
Znaju oni što te vole
da se takve rijetko rađaju
Nisu ljudi, nisu ljudi koji govore
koji lažu i pričaju zbog ljubomore
Imaš srca, imaš duše, nemaš razloga
da te' ruše neke riječi jednog zlobnika.
Znaju oni što te vole
da se takve rijetko rađaju.
Серия сообщений "Балканская музыка":
Часть 1 - Tanja Savic-Stani tugo(grand parada)
Часть 2 - Tose Proeski - Nesanica
...
Часть 14 - Македонский ангел
Часть 15 - Zdravko Colic - Ti si mi u krvi
Часть 16 - Drazen Zecic- Nisu ljudi koji govore...
Черногория, Црна Гора, Crna Gora, Montenegro-так называют эту страну. Здесь живут самые высокие, а, пожалуй, и самые красивые мужчины в Европе!
[500x446]
«Президенский дворец в Цетинье» на Яндекс.Фотках
Косовска Митровица -- Амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин боравиће у посети Косовској Митровици где ће се сусрести са општинским руководством и Александром Вулином.
Руски амбасадор, како је најављено из Канцеларије за Косово и Метохију, присуствоваће у Косовској Митровици обележавању 110. годишњице убиства руског конзула Григорија Степановича Шчербине (1868-1903).
[500x375]
«Памятник Григорию Степановичу Щербине - русскому консулу в Косовской Митровице, убитому албанцами в начале XX века» на Яндекс.Фотках Посол России в Сербии Александр Чепурин прибыл сегодня в Косовску Митровицу, где его встретили директор и заместитель директора правительственной Канцелярии по Косово и Метохии Александр Вулин и Крстимир Пантич.
Встреча Чепурина, Вулина и Пантича проходит в помещении Канцелярии, как сообщается, Алекснадр Чепурин будет присутствовать на мероприятиях, посвященных 110-й годовщине убийства русского консула Григория Степановича Щербины (1868-1903), к памятнику Щербине в центре Косовской Митровицы будут возложены цветы.
Российский дипломат примет участие в конференции «Миссия русского консула Щербины в свете современных русско-сербских отношений», встретится с представителями объединений сербско-сербской дружбы.
Ruski konzul Grigorije Stepanovič Ščerbina (1868-1903) Фильм о российском консуле Григории Щербине на сербском языке. Учимся понимать сербский язык!
[800x612]
«Я помню чудное мгновенье...» на Яндекс.Фотках Памятник Александру Сергеевичу Пушкину в центре столицы Черногории у здания Конституционного суда. Скульптор - Александр Таратынов.
Иполняется 14 лет с начала агрессии НАТО против Сербии, точнее СРЮ. В ходе военных действий, длившихся в течение 79 дней, было убито не менее 2.500 человек, а ранено более 12.500 человек. Атаки на Сербию начались 24 марта 1999 года, а последнее нападение состоялось 10 июня, в 13.15 вблизи Косовской Каменицы. Убиты или пропали без вести 1.008 военнослужащих и полицейских, из них 659 человек - военнослужащие и 349 полицейские. Серьезные и легкие ранения получили около 6.000 гражданских лиц, среди них 2.700 детей. Общий материальный ущерб оценивается в десятки миллиардов долларов. Военные потери НАТО в живой силе и технике никогда не были раскрыты. НАТО агресија на Србију и Црну Гору, чланице тадашње СР Југославије започело је 24. марта 1999.године, у име наводне заштите и спречавања хуманитарне катастрофе на Косову и Метохији. Током ове правно неутемељене акције која је уследила без одлуке Савета безбедности, НАТО авијација је 78 дана бомбардовала суверену, међународно признату земљу. Некажњено су, са безбедне удаљености и великих висина, убијали њене цивиле, изговарајући се при том да је реч о »колатералној штети«. Уништавањем путне и електроенергетске инфраструктуре онемогућили су кретање становништву, држали га данима без струје и воде, јер су претходно графитним бомбама онеспособили електроенергетски систем. Разарајући економију земље, која се од пустошења ни до данас није оправила, оставили су многе људе без посла и егзистенције. Тако су на делу показали да их људска права уопште не занимају и да се за људска права залажу веома селективно, када им се то уклапа у шире стратешке циљеве и служи као параван за маскирање стварних намера и циљева. Аргумент НАТО да предузму агресију због наводне "хуманитарне неодложности" не даје законску могућност за војну акцију. Према преовладавајућим мишљењима у теорији, тзв. хуманитарне акције нису допуштене у савременом међународном праву. У случају да би се чак и могао изнаћи правни основ за хуманитарне интервенције, реч би била о изузетку од правила о примени силе и оно би било ограничено само на ситуације када ни на који други начин није могуће спасити велики број угоржених живота људи. По природи ствари таква интервенциа била би ограничена једино на те циљеве! НАТО агресијом на СР Југославију прекршен је велики број међународних конвенција: Резолуција Прве генералне скупштине УН, где се начело слободе информисања дефинише као једно од основних права човека и камен темељац свих слобода којим су се посветиле УН, Општа декларација о правима човека, усвојена на Генералној скупштини УН 10. децембра 1948.године, у којој је наведено да свако има право на слободу мишљења и изаражавања, што обухвата и право да не буде узнемираван због свог мишљења, као и Додатни протокол Женевске конвенције од 12. августа 1949. године. Прекршене су и Међународна конвенција о грађанским и политичким правима УН, Декларација о принципима међународне културне сарадње, Конвенција о људским правима, Завршни документ Прве конференције о безбедности и сарадњи у Европи, као и Декларација о основним принципима који се тичу масовних медија, јачању мира и међународног разумевања, унапређењу људских права, усвојена на Генералној скупштини УНЕСЦО 28. новембра 1978.године, као и многе друге. Западна војна алијанса није имала само изразиту војну надмоћ, већ је себи обезбедила и медијску логистичку подршку глобалних светских медија. Масовно уништавајући антенске системе, чак и саму зграду српске националне телевизије, када је погинуло 16 њених радника, успело се у намери да свет чује само једну страну медаље, односно верзију коју је о бомбардовању саопштавао НАТО. Агресија на СР Југославију уједно показује тежњу да целокупни међународни односи почивају на хегемонији најмоћније светске силе, као и да је сила којом располаже издиже САД изнад свих међународних правила и обавеза Након заврштка агресије настављен је медијски рат са циљем да се тадашње југословенско руководство, односно Србија, оптужи да је крива што је уопште дошло до агресије! Прихватањем таквог гледишта и обезбеђењем политичке и медијске подршке у свету и Србији за те ставове, као и судјењем комплетном политичком и војном руководству Србије из тог доба које се води у Хашком трибуналу, НАТО заповедници се ослобађају кривице за изгубљене животе и разорену земљу. На тај начин и у таквим околностима, захтев за накнаду штете проузроковане агресијом, коју је одмах по заршетку агресије поднела тадашња влада СР Југославије, постао би беспредметан! Аутор Младен Бијелић Источник: voiceofserbia.org
Первые ракетные удары были нанесены 24 марта 1999 года около восьми часов вечера по военным объектам в Приштине, Подгорице, пригороде Белграда — Батайнице и в других городах.
Навршава 14 година од када су почели ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, у којима је за 78 дана убијено најмање 2.500 а рањено и повређено више од 12.500 људи.
Сава Лукич Владиславич (серб. Сава Владиславић ) — серб по национальности и православный по вероисповеданию. В России его звали Рагузинским, поскольку сознательную жизнь свою он начал в Рагузе (Дубровник). Рагузой город, как правило, называли потомки романского населения, Дубровником — хорваты. Исторически сложилось так, что в Дубровнике жили хорваты-католики, а православные сербы всегда составляли здесь национальное меньшинство, хотя и те и другие говорили на одном сербохорватском языке, который отличался лишь на письме: хорваты пользовались латиницей (гаевицей), а сербы — кириллицей (вуковицей). Дело доходило даже до того, что жителям, не исповедующим католическую веру, запрещали хоронить умерших в пределах городской черты. Говорят, виной тому был святой Франциск Ассизский, который в 1219 году якобы напророчил Дубровнику падение в том случае, если иноверцы поселятся в нем. Семья Владиславичей поселилась в Дубровнике в конце 1670-х годов. Они перебрались в Дубровник после того, как на их родовое имение в селе Ясеника напали турки и разорили его. Скорее всего, именно эти воспоминания детства сделали Савву непримиримым врагом Османской Порты и направили на службу к русскому царю в качестве тайного агента в Стамбуле. Приобретенные в Дубровнике знания и навыки дипломатичного общения (православному сербу приходилось быть гибким в обществе своих друзей-католиков) Савва Лукич Владиславич-Рагузинский позднее блестяще использовал в Царьграде.
Потомок боснийских князей, по происхождению серб, Савва Владиславич появился на свет в городе Херцег-Нови (Герцег-Нови), по одним данным около 1664 года, по свидетельствам самого же Владиславича-Рагузинского 16 января 1669 г.
Абрам Петрович Ганнибал (Ибрагим Петрович Ганнибал, «Арап Петра Великого») — российский военный и государственный деятель, прадед (по матери) поэта Александра Пушкина.
[800x450]
Памятник Высоцкому в Подгорицу был подарком Москвы. Скульптор - Александр Таратынов. Сам памятник представляет собой фигуру Владимира Высоцкого на небольшом пьедестале, на котором выбиты слова из песни на двух языках (сербском и русском).
… Jа жалим у животу овом
што немам кормjена два,
што другом домовином моjом
не зовем Црну Гору jа!
… Мне одного рожденья мало -
расти бы мне из двух корней…
Жаль, Черногория не стала
второю родиной моей!
Черногорию Владимир Высоцкий посещал дважды. В 1974 году он приезжал на съемки советско-югославского фильма, а второй раз уже в 1975 году в рамках гастроль Театра на Таганке.
Сербский танец. Танцует Государственный Академический ансамбль народного танца имени Игоря Моисеева.
Текст песни «Jeremija»
Ja sam ja Jeremija
prezivam se Krstic,
selo? mi je Toponica
drvena mi dvokolica,
sluzio sam stari kadar
artiljerija
Ja sam ja Jeremija
prezivam se Krstic,
imam sito i karlicu
imam zenu vracaricu
sluzio sam stari kadar
artiljerija
Ja sam ja Jeremija
prezivam se Krstic
imam njivu i livadu
vodenicu valjanicu,
sluzio sam starii kadar
artiljerija Источник-http://www.moskva.fm/artist/goran_bregovic/song_1855190