Пост светих Апостола траје од Недеље свих светих до празника св. Апостола Петра и Павла 28. јуна/12. јула. Његова дужина трајања зависи од пасхалног и пентикосталног циклуса на који се надовезује почетак поста. Овај пост сличан је Божићном, мада нешто блажи. За време његовог трајања не једе се месо, бели мрс и јаја. Риба, вино и уље се једу сваки дан осим, наравно, среде и петка који се посте "на води". Дан уочи Петровдана се такође строго пости, осим ако падне у суботу или недељу, када је дозвољена употреба уља. На дан Рођења Св. Јована Крститеља једемо рибу, иако падне у среду или петак. Уколико Петровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо већ једемо рибу, вино и уље.
После Првог светског рата неке православне цркве су прихватиле Грегоријански календар: Цариградска патријаршија, Александријска, Антиохијска, Грчка црква, Кипарска, Бугарска, Румунска, Финска и Америчка православна црква. Са друге стране, Јерусалимска, Руска, Српска, Грузијска и Пољска православна црква, као и монашка република Св. Гора, чувају традицију старог Јулијанског календара у богослужењу. По питању прославе Васкрса, Православне цркве које су прихватиле Нови календар, прослављају га заједно са црквама које се држе Старог календара односно, како је одлучено на Првом васељенском сабору 325. године у Никеји (данашња Турска). На овом сабору је одлучено да се Васкрс празнује увек прве недеље после Јеврејске Пасхе односно, после пуног месеца на сами дан или наредне недеље пролећне равнодневнице (equinox) који је тада по Јулијанском календару падао 21. марта мада је исправније 25. марта.
Нови календар није лако био прихваћен ни на Западу. Нарочито су протестантске земље: Шведска, Норвешка, Данска и Англиканска црква у Великој Британији биле против увођења новог календара. У току 18. века су све западне земље прешле на Грегоријански календар. Православне земље на истоку такође нису са одушевљењем дочекале нови календар. Православни патријарси су на једном сабору 1583. и 1756. године на Грегоријански календар бацили проклетство. Проблем који су православни патријарси видели у Грегоријевим променама није био везан само за календар колико за начин одређивања празника Васкрса и померања празника Нове године са 1. септембра - Црквена нова година -, на 1. јануар - Стара римска нова година. Новага година код неких рачунала од 1. марта. Вавилонци и Јевреји су почињали нову годину у јесен, док је религиозна нова година била у пролеће.
Пост се разрешује само недељу дана после Васкрса и од Божића до Крстовдана 18. јануара, такође у току трапавих недеља када се иначе не пости. Сви остали празници означени црвеном бојом у нашим календарима, ако падну у среду, петак, или у току великих постова, требало би поштовати као постне дане. Пост у дане великих празника, као што је Петровдан, није строгог карактера. Може се спремати на уљу, са рибом и вином. [185x300]
я так понимаю, либо с календарем что-то не так, либо с цветовой гаммой моего монитора. поясните, пожалуйста, "полное воздержание от пищи" - это белые квадратики? то есть где-то половину года вообще ничего нельзя есть???
gone_astray, дней таких в посте рус.прав.церкви теперь нет, раньше было в Сочельник, и некоторые дни на Страстной, теперь это в русской православ.церкви практикуют только старообрядцы /Белокриницкого толка/.