• Авторизация


Историја српског поморства 10-11-2015 09:52 к комментариям - к полной версии - понравилось!


Фото Историја српског поморства.
Историја српског поморства - источник                
 

"Слава Екатарине", адмиралски брод грофа Марка Војновића (1750-1807), славног српског поморца из Херцег Новог, једног од оснивача и првих заповедника Црноморске флоте Руског Царства, линијски једрењак са 66 топова, касније преименован у "Преображење Господње", током Руско-турског рата 1787–1792. прогонио је и уништавао турску флоту на Црном мору... "Слава Екатерины", флагманский корабль графа Марка Войновича (1750-1807), известного сербского моряка из города Херцег-Нови, одного из основателей и первых командиров Черноморского флота Российской Империи, линейный парусник с 66 пушками, позднее был переименован в "Преображение Господне", во время Русско-турецкой войны 1787-1792 гг. преследовал и уничтожал турецкий флот на Черном море

[640x682]

Још један знаменити српски поморац из херцегновске племићке породице Војновића, потоњи контраадмирал гроф Јован Војновић (рођак једнога од оснивача и првих заповедника Црноморске флоте Руског царства Марка Војновића) учествовао је у лето 1770. у Чесменској бици на Егејском мору код западних обала Турске. У тој бици за једну ноћ уништена је окосница турске флоте: спаљено је и потопљено 15 турских линијских једрењака, 6 фрегата и до 50 мањих бродова, а Руси су заробили још 1 линијски једрењак и неколико галија. На уништеним турским бродовима налазило се 1.430 топова, а погинуло је око 11.000 Турака. С друге стране у руској флоти, којом је командовао гроф Алексеј Григоријевич Орлов (после битке награђен правом да своме презимену дода -Чесменски: Орлов-Чесменски), било је 3 погинула и 9 рањених. Године 2012. руски председник В. В. Путин потписао је измене закона о Данима војничке славе Русије, којим је Чесменска битка убројана међу 17 највећих победа руске војске у историји... А мајор Јован Војновић се прославио када је 2. новембра 1771. на јуриш освојио турску тврђаву Митилена на острву Лезбос, при чему се први пробио у турски адмиралитет и на њему истакао руску заставу. Истог месеца добио је највеће руско војничко одликовање, орден Св. Георгија... Следеће 1772. године са фрегате "Св. Николај" извршио је десант и заузео турску тврђаву на острву Клидес код Кипра. Исте године био је заповедник једног одреда бродова у Патраској бици, у којој је као заповедник ескадре предвођене фрегатом "Слава" учествовао и Марко Војновић. Била је то још једна сјајна руска поморска победа над Турцима, при чему је фрегата "Св. Николај" Јована Војновића потопила турски адмиралски брод. Године 1773. учествовао је у заузимању Бејрута и том приликом изгубио је свог младог братучеда, поручника кнеза Јова Војновића. Од 1779. до 1788. Јован Војновић (или по руски Иван Васиљевич Војнович) био је генерални конзул Руског царства за Јонска острва, Далмацију и Трст... (илустрација: И. <вазовски, "Чесменска битка"; за више података видети: Павел Войнович, "Воин под Андреевским флагом").

[700x500]

Модел брода "Слава Екатерине", првог линијског брода Црноморске флоте, саграђеног у Херсону, наоружаног са 66 топова. Спуштен је у воду 16/27. септембра 1783. Преименован је 1788. у "Преображење Господње". Капетан брода од 1783-1786, био је Марко Војновић из Херцег Новог.

[700x278]

Још један знаменити српски поморац из славне херцегновске породице Војновића, био је гроф Никола Војновић, капетан 2. ранга Руске царске флоте. Одликован је орденом Св. Георгија IV степена "за изузетне подвиге приликом победе над турском флотом 1788. код Очакова" и златним мачем за заузимање Очакова, турске тврђаве на ушћу Дњепра у Црно море. Током Средоземног похода руске ескадре под командом адмирала Ушакова, Никола Војновић је учествовао у заузимању Крфа, а касније, у јулу 1799, командовао је одредом бродова који се састојао се од 4 фрегате, корвете и 2 помоћна брода, који је под блокадом држао Анкону, при чему је десантом, уз подршку бродске артиљерије, заузео два утврђења близу Анконе. За ово је одликован орденом Свете Ане III степена. (слика: М. М. Иванов. Руска ескадра адмирала Ушакова пролази кроз Босфорски мореуз, акварел, 1798, Государствени Руски музеј)

[573x413]

 
Славни бокељски поморац адмирал Матија Змајевић (1680-1735) из Пераста, пре равно 300 година, у Гангутској бици (1714), првој великој поморској победи Руске царске флоте, потопио је 7 шведских бродова... О српском пореклу Змајевића најбоље говори његов стриц Андрија Змајевић (1628-1694), песник и један од најзначајнијих бокељских писаца XVII века, римокатолички надбискуп барски и "примас Србије": он саопштава да породица Змајевић потиче с Његуша, а долазак својих предака у Боку повезивао је с одласком последњих Црнојевића из Црне Горе. У своме раду испољио је вишеструко интересовање према историји и култури „краљевства Србије", у којој је видео своју државу а у себи њеног верског поглавара ("кога се и ми недостојни Началник по обичају Свете Римске Цркве находимо"). Одржавао је пријатељске везе са најистакнутијим српским првацима свога доба, с херцеговачким митрополитом Василијем Јовановићем (Свети Василије Острошки) и с патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. За последњег је писао да је "по старини земљак наш, драг пријатељ". Научио је црквенословенски језик и ћирилицу – тим писмом, за које је приметио да се њиме "служи читава наша нација", и сам је писао. За себе је говорио да је "ватрени католик и ватрени Србин".

 

[700x446]

Битва при Гангуте. Гравюра М. Бакуа, 1724-1727 (Источник - http://rushist.com/index.php/russia/3308-gangutskaya-bitva)





[700x449]

Српски поморци на Криму... Међу славним српским поморцима у служби Руског царства неколико их је посебно везано за Крим. Овом приликом споменућемо тројицу. Најпре Херцег-новљанин адмирал гроф Марко Војновић (1750-1807), један од оснивача и првих заповедника Црноморске флоте Руског царства, по коме се парадно пристаниште у Севастопољу и данас зове "Грофово пристаниште" (овај спомен-комплекс изграђен 1846. године представља један од најлепших историјских споменика Севастопоља). Затим, контраадмирал Петар Марков Вукотић из Грбља, током Кримског рата (1853-1856) заповедник једног одреда бродова из састава Црноморске флоте који се борио код источних обала Црног мора, после рата постављен 1857. за војног губернатора Севастопоља и на тој дужности је остао до упокојења 1862. године. Ту је и контраадмирал Никола Михаилов Вукотић из Грбља, учесник одбране Севастопоља од Енглеза и њихових савезника Француза и Турака током Кримског рата... Прелистајте наш албум "Српски поморци у служби Руског царства" и сазнајте још занимљивих појединости о овој теми. Севастопољ, Крим: међу најлепше историјске споменике у граду који је 1783. основала царица Екатарина Велика свакако спада и "Грофово пристаниште" (Графская пристань) које чува успомену на славног српског поморца из Херцег Новог, грофа Марка Војновича, адмирала, једнога од оснивача и првих заповедника Црноморске флоте Руског царства.

[700x461]

Текст уз слику коју смо добили: "Поморска битка у Црном мору 28. јуна 1788. године, када је руска флота победила турску. Командант руске флоте је био Марко Војиновић. Бакрорез се чува у Мокрину"...
Руска војска је у лето 1788. године опсела турску тврђаву Очаков на ушћу Дњепра у Црно море. Адмирал гроф Марко Војновић, знаменити српски поморац из Херцег Новог, добио је задатак да одвуче турску флоту од Очакова. Под његовом командом Севастопољска ескадра, окосница руске Црноморске флоте, у чијем саставу се налазило 36 бродова, однела је победу над турском флотом од 47 бродова којом је заповедао Хасан-паша. При томе турска флота је бројала 10.000 људи, а руска 4.000. На турским бродовима било је укупно 1.110 топова, а на руским 550. Адмиралски брод грофа Марка Војновића "Преображење Господње", наоружан са 66 топова, уништио је два турска адмиралска брода наоружана са по 80 топова. Због ове победе царица Екатарина Велика одликовала је адмирала Марка Војновића орденом Св. Георгија...
Текст к картине которую мы получили: «Морской бой в Черном море 28 июня 1788 года, когда русский флот победил турецкий. Командиром русского флота был Марко Войнович. Гравюра хранится в Мокрине»...
Русские войска в лето 1788 года осадили турецкую крепость Очаков в устье Днепра, при впадении его в Черном море. Адмирал, граф Марко Войнович, знаменитый сербский моряк из Херцег-Нови, получил задачу увести турецкий флот от Очакова. Под его командованием Севастопольская эскадра, костяк русского Черноморского флота, в составе которой находилось 36 кораблей, одержала победу над турецким флотом в 47 кораблей, которым командовал Хасан-паша. При этом, турецкий флот насчитывал 10 000 людей, а русский 4 000. Ну турецких кораблях, в совокупности было 1 110 пушек, на русских 550. Адмиральский корабль графа Марко Войновича «Преображение Господне» вооруженный 66 пушками, уничтожил два турецких адмиральских корабля вооруженных по 80 пушек. После этой победы Императрица Екатерина Великая наградила адмирала Марко Войновича орденом Св. Георгия.

[700x366]

автор: Василий Нестеренко. "Триумф Российского флота"                                                                                                                                                              Црноморска флота Руског царства основана је 13. маја 1783. Један од њених оснивача и првих заповедника био је српски поморац из Херцег Новог, прослављени адрмирал гроф Марко Војновић. Као главна лука флоте, по заповести царице Екатарине Велике, подигнут је град Севастопољ...

Oдин из основателей Черноморского флота Российской империи был сербский моряк, адмирал граф Марко Иванович Войнович (Херцег Нови 1750 – Витебск 1807)...

One of the founders of the Black Sea Fleet of Russian Imperial Navy was a Serbian navigator, Admiral Count Marko Vojnović (Herceg Novi 1750 – Vitebsk 1807), a member of the Serbian noble House of Vojnović.  

вверх^ к полной версии понравилось! в evernote


Вы сейчас не можете прокомментировать это сообщение.

Дневник Историја српског поморства | Natali_Monte - Дневник Натали Монте | Лента друзей Natali_Monte / Полная версия Добавить в друзья Страницы: раньше»