«Castelnuovo, Forte di Mare» - картина словенского художника Антона Перко (1833-1905).
Антон Перко сопровождал австрийского кайзера Франца Иосифа в течение его путешествий в 1875 году.
Источник: artvee.com
Морская крепость в Герцег-Нови архитектурный символ и ровесник города, возведенный во второй половине XIV ст. боснийским королем Твртко I в качестве фортификационного сооружения от морской угрозы. Твердыня неоднократно меняла владельцев и внешний вид. Так, в период Османского владычества, которое длилось более 200 лет, бастион именовался Jaka Kula и приобрел, характерные для архитектурных решений того времени, “зубцы” для установки и пальбы из пушек. В XVI ст. морская крепость в Герцег-Нови была под владычеством венецианцев, которые более столетия проводили работы по реконструкции и именовали ее как Forte Mare.
Форте маре представља зачетак средњовјековног града, који је основао босански краљ Твртко Први Котроманић 1382. године. Годинама касније тврђава је дограђивана и њен изглед мијењан. Из најстаријег, босанског периода, данас је остао сачуван један дио зида на југоисточном углу и узано високо степениште при дну источног бедема. Најозбиљнију реконструкцију утврђење је претпрјело у вријеме турске доминације, када је добило данашње габарите и висину зидова са одбрамбеном круном и отворима за топове. Нема сумње да су Турци пуну пажњу посветили јачању одбрамбене моћи тврђаве, увиђајући њен стратешки значај. Претпоставља се да су најобимнији радови изведени послије 1542. године, када се помиње као “јака кула” или “кула Абас-паше”. Даље радове извели су Млечани почетком 18. вијека, током чије владавине је утврђен и данашњи назив. Током млетачке управе ова тврђава је донекле изгубила одбрамбени значај, будући да је ту функцију преузела Шпањола. Аустријанцима, који су рестаурирали Форте маре, дугујемо њен данашњи изглед. Извели су низ надградњи, посебно у горњим дијеловима, како би је боље укључили у одбрану улаза у залив. Тада је адаптиран дио простора за постављање топова и преправљен сјеверни улаз. Током аустроугарске владавине тврђава је кориштена као центар војне комуникације. Kао јединствен примјер грађевинског континуитета, почев од босанског периода до аустроугарских интервенција које су јој дале данашњи изглед, тврђава посједује изузетну архитектонску вриједност. Занимљива је чињеница да је током рестаурације 1833. године први пут у Аустроугарском царству кориштен цемент као материјал на улазу, а када је утврђено да не пропушта воду употребљаван је и за фасаде у Старом граду. Kао везивно средство у грађевинарству почео се шире употребљавати тек педесетак година касније. У новије вријеме утврђење је конструктивно санирано, а дио је током шездесетих година преуређен за потребе љетњег биоскопа, те Форте маре први пут у историји добија другачију функцију. Са тврђаве се пружа спектакуларан поглед на улаз у Бококоторски залив, градску луку, Игало и Стари град. Више од шест деценија на тврђави се организују филмске пројекције под звјезданим небом, као и различите културно-умјетничке манифестације.
