
"У низу дивних бокељских градића, варошица и села што су се поредали поред мора као мирне бисерне шкољке – Бијела заузимље без сумње најљепше мјесто. Њено кривудаво жало, које се на мјестима дубоко увукло у море, чини дивне ртове и тихе увалице, и даје јој најљепше плаже у унутрашњем заливу, које из године у годину имају све више и више посјетилаца" (Максим Злоковић, "Бијела", 1937). Јован Сундечић, српски песник и свештеник, секретар књаза Николе I Петровића и аутор званичне црногорске химне из 1870. године, за Бијелу вели да је "село међу најбољим бокешким селима; изгледа као какав варошић, и има доста капетанских домова. Бијељски предјел китан је и управо диван". Међу црквама у Бијелој посебно се издваја православни храм Полагања Ризе Пресвете Богородице изграђен у 12. веку или још раније. Делови зидова те старе цркве могу се видети и данас, преко застакљеног окна постављеног у нивоу пода данашње цркве. Посебну вредност представљају византијске фреске из 12. века у црквеној апсиди. Бијела је позната и по бродоградилишту које су ту налази од времена Стефана Твртка I Котроманића (14. век). Бијељани, као и други Бокељи, већином се изјашњавају да су Срби, што показују и последњи пописи становништва. "Бијељани су, као и остали Бокељи, написали најљепше странице своје историје на мору. Море је било поприште где су они стицали славу, богатство, културу и благостање. Један од најинтересантнијих и најсмјелијих подвига не само у бијељском већ и читавом бокељском поморству је храбри подвиг Петра Јовова Желалића Бијељанина. Петар је као ријетко ко у нашим крајевима на један храбар начин стекао славу која га је подигла међу највише наше поморске јунаке – отео је ратни брод 'Султанија', познат и као 'Круна Отоманска', који је био понос турске флоте, и допловио њиме до Малте – а Малтежани, који су били такође врсни поморци, дочекаше Петра са највећим почастима. Говорило се тада са дивљењем да овом подвигу нема равна у историји поморства. Да би на видан начин одали Петру признање, велики мештар малтешког реда подијели му малтешко витештво. Одкад постоји ред малтешког витеза ово је први пут да га добива човјек православне вјере. Још му дозволише да на Малти сагради православну цркву, коју посвети својој крсној слави св. Николи" (Максим Злоковић, "Бијела", 1937).
Биела – поселок в Черногории, расположенный на берегу Которского залива. Прямо напротив него находится Тиват, в 5 км – Гергец-Нови. На мой взгляд - это не лучшее место для пляжного отдыха в Которской бухте, но зато почти равноудалённое от Тивата, Герцег-Нови , Пераста.
Здесь находится действующая судоремонтная верфь, и этим всё сказано.
Ядранско бродоградилиште Биела — крупнейшая в Черногории судоремонтная верфь, осуществляющая техническое обслуживание и ремонт судов.
Судоремонтная верфь была заложена здесь еще во времена боснийского короля Твртко I, основателя Херцег-Нови.
Памятник Королю Твртко был установлен на набережной Герцег-Нови в 2013 году.
Биела находится на берегу Тиватского залива недалеко от пролива Вериге, прямо напротив Тивата. От посёлка до аэропорта Тивата примерно 9 км.