[525x700]
Gospa od Snijega „de Rexa" Госпа од Ризи - одна из самых маленьких церквей в Боке Которской. http://www.balkanstravel.ru/2015/09/blog-post_16.html
[525x700]
Gospa od Angela
В мирные времена Госпа од Анджела служила по своему прямому назначению - была местом для богослужений и молитв, в неспокойное же, военное время, выполняла функцию дозорного поста и небольшой крепости. http://www.balkanstravel.ru/2014/05/blog-post.html
[525x700]
Naš porodični, geografski predmet obožavanja su Verige, najuži deo (250m) Bokokotorskog zaliva. Nalazi se na izlazu iz Lepetana ka Kotoru, između rtova Đinović i Đurić i brda Sveti Ilija. U Verigama se nalaze dve obnovljene crkvice posveđene Nebeskoj Kraljici. U unutrašnjem delu je crkvica Gospe od Snijega, u staro doba poznata pod imenom ''de Rexa''. Na rtu prema Perastu stoji crkvica Marijina Pohođenja, poznata kao Gospa od Anđela. Stradala je od turskih galija iz Herceg Novog kod napada turskih galija na Perast 15. maja 1654. Obe crkvice spominju se 1526. godine. Pretpostavkja se da su sagrađene u 15. veku. Miloš Škorić
[492x260]
Crkva Svete Nedjelje u Kamenarima
Crkva Svete Neđelje na brdu iznad naselja Kamenari u Boki Kotorskoj je pravoslavna crkva izgrađena 1704. godine i smatra se jednom od najljepših u ovom dijelu Boke. Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је у понедјељак 20. јула, на празник Свете мученице Недјеље, Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној овом празнику у Јошици у Каменарима, поводом 340 година од изградње ове цркве.
Петар Д. ШЕРОВИЋ
ЦРКВА СВ. НЕДЈЕЉЕ У ЈОШИЦИ*
Православна парохијска црква св. Недјеље (Неђеље) у Јошици подигнута је на једном од најистакнутијих и најромантичнијих мјеста, којима обилује наша Бока. На лако приступачном брежуљку, који се диже око педесет метара над самим морем, а до којег воде неколико путева, саграђена је данашња црква на мјесту, гдје је била мала стара црква, подигнута негдје у XVII вијеку за турске владе у овом крају.
Из лијепо уређене и простране црквене авлије, опкољене вјечно зеленим маслињацима и љупким гајевима, гдје мрча цвјета и ловор мирише, ужива се управо величанствен поглед с једне стране на околна питома села са засеоцима, сва у зеленилу лозе и маслине, лимуна и наранче, наткриљена шумовитим брдима, а поредана око залива, који се ту сузује, па кроз тијеснац Вериге на стародревни Пераст са његовом суром позадином. С друге стране пак поглед пуца на
далеко и широко преко мора све до кртољских и луштичких брежуљака и обухваћа сва она дивна и сунчана мјеста, која су се као зрна бисера на сјајној огрлици наоколо нанизала, а над свима се поносно диже горди Ловћен, вјечни чувар наше чаробне Боке, „невјесте Јадрана”.
I
Црква је посвећена св. великомученици Недјељи, која је у црквеним књигама забиљежена под грчким именом Киријака (Κυριακή), а на латинском се језику зове: Dominica.
Име ове свете великомученице на нашем језику потиче од пријевода грчких ријечи: Κυριακή ήμη̃ρα, или латински: dies dominica, што на нашем језику значи: дан Господњи, а то је недјеља. Према томе је и ова света великомученица
по недјељном дану добила на нашем језику име: Недјеља,
Али и ако је ово име у нашем народу давно познато, те и ако имамо код нас велик број цркава посвећених св. Недјељи, оно није, како изгледа, познато нашој браћи Русима, већ се у њиховим црквеним књигама и календарима само спомиње св. Киријака. С тога се је и могло догодити, да се на црквеним књигама и разним утварима, које потичу из Русије, а набављене су за ову цркву, или истој поклоњене, налазе записи, да је то набављено, односно поклоњено, за цр-
кву Воскресенија Христова у Јошици. Руси су схватили, када су од наших људи чули, да црква носи име св. Недјеље, да је иста посвећена празнику Воскресенија Христова, којему је посвећен новозавјетни дан Господњи – недјеља, јер нијесу знали, да св. Недјеља на кашем језику значи исто, што и св. Киријака.
Али није чудо, што то нијесу Руси знали, јер нам изгледа, да бар за неко вријеме, свакако под руским утицајем, с тиме нијесу били многи ни код нас на чисто. Доказ је томе, што се ова црква називала црквом Воскресенија Христова (Српско-далмат. Магазин за г. 1850, стр. 31), а не св. Недјеље и што је печат ове цркве од оног времена, од када је било наређено, или ушло у обичај, да је на печату приказана храмовска слава парохијске цркве, све до најновијег доба, носио слику Воскресенија Христова. Не налазећи име св. Недјеље нити у црквеним књигама, нити у календарима из онога доба, а не знајући, да је то св. Киријака, многи су сумњали, да ли уопште постоји светитељка под именом св. Недјеље и
из опреза, да се не би у томе погријешило, наилазимо на једну необичну појаву код пријестолне иконе св. Недјеље у овој цркви. На овој је икони додуше приказана светитељка, која је насликана, како се обично слика св. Недјеља (круном на
глави итд.), али крај ње нема никаква имена (сигнатуре) и ако се уза светитељске ликове редовито налази сигнатура, да се зна којег свеца дотични лик претставља. И ако је ову пријестолну икону на иконостасу насликао има неколико
деценија домаћи сликар, ипак није ставио крај светитељског лика сигнатуру, очито под утицајем велике и лијепе иконе св. Недјеље, раније набављене из Русије (на којој, буди узгред поменуто, св. Недјеља није приказана, како се она
код нас слика), која се, како изгледа, држала као пријестолна икона на иконостасу, док није насликана данашња пријестолна икона, а од тада се држи на посебном мјесту у црквеној навати и носи се у свечаним процесијама око цркве и кроз село.
У бившој нашој Епархији има још неколико цркава посвећених св. Недјељи и то: у Пелинову, у Забрђу, у Мојдежу, у Доњим Поборима, у Врби и на острвчићу Катичу пред Петровцем, а у колико смо тачно обавијештени, у ниједној од ових цркава, гдје је нови иконостас, нема иконе св. Недјеље, или је нема
означене са сигнатуром. И овдје ће бити исти разлог као и у Јошици. Међутим, како је познато, у нашим старим црквама имамо ликова св. Недјеље. Чувена је по љепоти фреска св. Недјеље у манастиру Грачаници, а видјели смо фреску св. Недјеље и у олтару црквице Успјенија Богородице у манасти-
ру Режевићу са сигнатуром: „СТА НЕДwY(А)”, те држимо, да ће се лик св. Недјеље наћи и у другим старијим бокељским црквама, ако не на иконостасу, а оно као фреска на зиду.
Православна црква слави у години три св. Киријаке или Киријакије. Прва, кћи Самарјанке, с којом је говорио Спаситељ на кладенцу Јаковљевом, слави се са њезиним сестрама дне 20 марта по старом календару. Друга се празнује са
св. мученицама Валеријом и Маријом (све мучене г. 304) дне 7 јуна, а трећа, св. великомученица Киријака или Киријакија (Недјеља), дне 7 јула.
Пошто је храмовска слава цркве св. Недјеље у Јошици у јулу, свакако је ова црква посвећена св. Киријаки-Недјељи, чију св. успомену православна Црква слави 7 јула, а која је у народу једино и позната. Не знамо разлог зашто се св. Недјеља слави у Боки (осим у Поборима гдје се слави прве недјеље по Ђурђеву дану) у прву недјељу по Илину дану, а не на 7 јула, или у прву недјељу иза 7 јула. Раније се славила св. Недјеља у Јошици у прву недјељу по Илину дану, ако је Илиндан био у недјељу, понедјељник, уторник или сриједу, а ако је био у четвртак, петак или суботу, онда се св. Недјеља славила не у прву, него у другу недјељу по Илину дану, наводно да не бу-
де сасвим близу овог празника, који, у Јошици нека племена славе као крсно име, док св. Недјељу славе сви као прислужбу. Има већ неколико година, да се у Јошици договорно одлучило, да се св. Недјеља слави у прву недјељу по Илину дану без обзира у који дан пада Илиндан. Можда је узрок, што се св, Недјеља слави по Илину дану то, што у народу постоји вјеровање, да су св. Недјеља и св. Петка (св. Параскева дне 26 јула) двије сестре, па да буду свечаности једна близу друге. Што се пак слави у недјељу, томе би могао бити разлог народно вјеровање, да је недјељни дан добио име по св. Недјељи и ако је, како смо горе видјели, обратно случај.
http://www.rastko.rs/cms/files/books/48491a6da3553