Monastery Tvrdoš is dedicated to the Dormition of the Most Holy Theotokos and was built upon the stone formations of Tvrdoš along the right side of the banks of the Trebišnjica River, four kilometers west of Trebinje. Referring to Tvrdoš, our historians considered it sufficient to say that it is a monastery dating back to the “Middle Ages” and that it is famous as a monastery in Trebinje. However, according to legend which is a fact relatively recently documented, Monastery Tvrdoš was founded by the Czar, Saint Constantine, and his mother Saint Helen. Further after it was destroyed and abandoned, it became the endowment of the Serbian King Milutin at the end of the 13th or the beginning of the 14th century. A thorough restoration in 1509 was made by Metropolitan Visiarion I of Trebinje. For two centuries, if not more, the monastery was the seat of Hum-Herzegovina, the then-known Metropolitanate of Trebinje. During the Turkish-Venetian War, in 1694, the Venetians blew up the church and the entire monastery with explosives, later described by the Herzegovinian Vladimir Ćorović, who, among other things, gave the historical descriptions of most Herzegovinian monasteries. The church was finally restored by the new endower, Nikola Runjevac, the wealthy Trebinian from America. At that time the smaller old dormitory was repaired and the newer and larger dormitory was built. Upon the destruction of the Monastery Tvrdoš at the end of the 14th century, many priceless spiritual and precious cultural items were transferred from Tvrdoš to Monastery Savina near Herceg Novi. The lifeblood of this monastery was continued not only in Savina, but also in the nearby Metoch-Monastery Duži. In October 1992 the holy hand of an unknown saint was brought from Duži to Tvrdoš. It was most probably the hand of the Saint Helen, the Queen mother of Serbian Kings Milutin and Dragutin. (text: www.tvrdos.com) ---------------------------- Манастир Тврдош је посвећен Успењу Пресвете Богородице и подигнут је на стенама места Тврдош, поред десне обале реке Требишњице, на 4 километра западно од Требиња. Говорећи о Тврдошу у иначе сасвим кратким освртима, наши историчари сматрали су за довољно да кажу да је то манастир "из средњег века" и да је познат као Требињски манастир. Међутим, по народном предању које је, истина, релативно касно записано, Тврдошки манастир је основао Св. цар Константин и мајка му Јелена, а затим је, пошто беше срушен и запустио, постао задужбина српског краља Милутина, крајем XIII или почетком XIV века. Темељну обнову 1509. године извршио је митрополит Требињски Висарион I. Од тада тробродне цркве са кубетом сачувани су до данас темељи, шест камених стубова, престо на горњем месту и делови зидова са остацима фресака. Манастир је два века, ако не и више, био седиште Хумско-Херцеговачке, тада зване Требињске митрополије. У турско-млетачком рату Венецијанци су 1694. године дигли цркву и цео манастир лагумом барута у ваздух, што је описао Херцеговац Владимир Ћоровић, заслужан, поред осталог, и за опис историје скоро свих херцеговачких манастира. Цркву је тек 1928. године обновио нови задужбинар Никола Руњевац, богати Требињац из Америке. Тада је оправљен мањи, стари конак и подигнут нови и већи конак. Велики препород и интензивну обнову манастир доживљава од 1955. године и та обнова траје до данас. Остаци других манастирских грађевина: конака, келија, трпезарије, подрума и околног града и куле, стоје и данас као сведоци славне и крстоносне, али вечно живе историје ове Тврђе Православља у Старосрпској земљи Травунији и Захумљу = Хумској Земљи Херцеговини и Приморју, где су апостоловали Свети Апостоли, Света Равноапостолна Браћа Кирило и Методије, и за њима Светитељи Божји: Сава Први и Други, Иларије, Свети Данило II, Висарион I и II, Свети Василије Тврдошки и Острошки, и у првој четврти 20 века Свети Петар (Зимоњић), нови српски Свештеномученик Јадовински и Јасеновачки. По разрушењу манастира Тврдоша крајем XVII века, многе духовне и културне високовредне светиње и драгоцености из Тврдоша пренесене су у Манастир Савину. Свој живот овај манастир је наставио не само у Савини, него још више у недалеком метоху – манастиру Дужима. У Тврдош је донета из манастира Дужи октобра 1992. света рука непознатог Светитеља, највероватније Св. Краљице Јелене, Милутинове и Драгутинове мајке. (текст: www.tvrdos.com) Photo source | Извор слике: Skyscrapercity (http://bit.ly/1E7e2Cv)
