Владимир Высоцкий                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    

Водой наполненные горсти                                                                                                Ко рту спешили поднести -

Впрок пили воду черногорцы

И жили впрок — до тридцати.

А умирать почетно было

Средь пуль и матовых клинков,

И уносить с собой в могилу

Двух-трех врагов, двух-трех врагов.

Пока курок в ружье не стерся,

Стреляли с седел, и с колен,-

И в плен не брали черногорца -

Он просто не сдавался в плен.

А им прожить хотелось до ста,

До жизни жадным, — век с лихвой,-

В краю, где гор и неба вдосталь,

И моря тоже — с головой:

Шесть сотен тысяч равных порций

Воды живой в одной горсти…

Но проживали черногорцы

Свой долгий век — до тридцати.

И жены их водой помянут,

И прячут их детей в горах

До той поры, пока не станут

Держать оружие в руках.

Беззвучно надевали траур,

И заливали очаги,

И молча лили слезы в траву,

Чтоб не услышали враги.

Чернели женщины от горя,

Как плодородная земля,-

За ними вслед чернели горы,

Себя огнем испепеля.

То было истинное мщенье -

Бессмысленно себя не жгут:

Людей и гор самосожженье -

Как несогласие и бунт.

И пять веков,- как божьи кары,

Как мести сына за отца,-

Пылали горные пожары

И черногорские сердца.

Цари менялись, царедворцы,

Но смерть в бою — всегда в чести, -

Не уважали черногорцы

Проживших больше тридцати.

Мне одного рожденья мало -

Расти бы мне из двух корней…

Жаль, Черногория не стала

Второю родиной моей.                                                                                                                                                                                                                                             Из грсти, пуњених у ходу,

Црногорци, гдје врела вру,

За сјутра пише живу воду -

До тријесте за сјутра мру.

 

А част је било живот дати

Кад меци, сабље, узму мах,

И, осим себе, у гроб слати

По два-три, два-три врага зла.

 

Он гађа с кољена и седла,

Док ороз пушке не би стрт;

Црногорац се ропству не да,

Од ропства - боља бјеше смрт.

 

И њима живје се до стоте,

У жеђи за животом - нај!..

Гдје планине небеса кроте,

Гдје морем огрнут је крај.

 

А шесто хиљад части равних

Из једне грсти воде пи...

Но, Црногорац рачун сравни -

До тријесте - дуг вијек би!

 

Даће им жене помен водом

И дјецу крит под горски скут,

Док дјеца оружјем и добом

Не буду вична за бој љут.

 

Црнину стављале су тихо

И водом гасиле своj дом.

По трави сузе лиле кришом

Да душману не годе том.

 

Од туге црњеле се жене

Ко плодоносне земље слој;

И црњеле се горе снене

У пепелу и ватри тој.

 

Оваква освета злу суди!

Кроз ватру налазише пут!

У ватри бјеху: горе, људи,

Противречности, гњев и бунт.

 

Пет вјекова ко казна Божја,

Свог оца светио је син.

Што планинама пламтје пожар -

Црногорског је срца чин.

 

Ко год да влада двором, троном,

У боју - смрт је вазда част.

Црногорцу је углед тоно

Кад не сможе - до тријес паст!

 

...Ја жалим, у животу овом

Што немам коријена два,

Што другом домовином мојом

Не зовем Црну Гору ја!