• Авторизация


Petar II Petrović Njegoš - Gorski Vijenac 08-08-2012 09:18 к комментариям - к полной версии - понравилось!
hrono.info/statii/2010/sokur_negosh.php

Сергей Сокуров Пётр II Негош (отрывки из романа)            

[399x570]

Негош (Његош) Петр Петрович (1.11.1813, Негуши, — 19.10.1851, Цетине), черногорский поэт и государственный деятель. Правитель Черногории (в 1830—1851 под именем Петра II Петровича). Отстаивал независимость страны от посягательств Турции и Австрии. Создал в Цетине первую школу и типографию. Дважды (1833, 1837) приезжал в Россию, был хорошо знаком с русской культурой; во второй приезд останавливался в Святогорском монастыре, где похоронен А. С. Пушкин. Стихотворным посвящением "Тени Александра Пушкина" открывался сборник народных песен "Зеркало сербское" (1845), содержавший и песни Ньегоша.  Поэзия Ньегоша  продолжала традиции сербского народного героического эпоса: сборники стихов "Цетинский пустынник" (1834), "Лик ярости турецкой" (1834), эпическая поэма "Свободиада" (1835, опубликована 1854) и др. Ньегошу принадлежит так называемый "великий триптихон" из 3 книг: поэмы "Луч микрокосма" (1845), "Горный венец" (1847), "Самозванец Степан Малый" (1847, изд. 1851). Драматическая эпопея народной жизни "Горный венец", обращенная к событиям истории Черногории, зовущая к борьбе за свободу, к единению славянских народов, — вершина поэзии Ньегоша.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Мавзолей Петра Второго Негоша на г. Ловчен.

[600x605]

                                                        Petar II Petrović Njegoš - Gorski Vijenac



Виђи врага су седам бињишах,
су два мача а су двије круне,
праунука Туркова с Кораном!
За њим јата проклетога кота,
да опусте земљу свуколику
ка скакавац што поља опусти!
Францускога да не би бријега,
аравијско море све потопи!
Сан паклени окруни Османа,
дарова му луну ка јабуку.
Злога госта Европи Оркана! - Владика Данило

Чашу меда јошт нико не попи
што је чашом жучи не загрчи;
чаша жучи иште чашу меда,
смијешане најлакше се пију. - Коло

Без муке се пјесна не испоја,
без муке се сабља не сакова!
Јунаштво је цар зла свакојега,
а и пиће најслађе душевно,
којијем се пјане покољења.

Благо томе ко довијек живи,
имао се рашта и родити!
Вјечна зубља вјечне помрчине
нит' догори нити свјетлост губи. - Вук Мићуновић

Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.

Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим!
Да, кад главу раздробиш тијелу,
у мучењу издишу членови... -Владика Данило

Ко на брдо, ак' и мало, стоји
више види но онај под брдом;
ја повише нешто од вас видим -
то је срећа дала ал' несрећа.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега.
Зло се трпи од страха горега.
ко се топи хвата се за пјену;
над главом се надодају руке!
Младо жито, навијај класове,
пређе рока стигла ти је жњетва.
Дивне жертве видим на гомиле
пред олтаром цркве и племена;
чујем лелек ђе горе пролама.
Треба служит чести и имену.
Нека буде борба непрестана,
нека буде што бити не може -
нек ад прождре, покоси сатана!
На гробљу ће изнићи цвијеће
за далеко неко покољење. - Владика Данило

Владика Данило (отпишује):
Од владике и свијех главарах
Селим-паши отпоздрав на писмо.
Тврд је орах воћка чудновата,
не сломи га, ал' зубе поломи!
Није вино пошто приђе бјеше,
није свијет оно што мишљасте.
Барјактару дариват Европу-
грехота је о том и мислити!

Дивљу памет а ћуд отровану
Дивљи вјепар има а не човјек.
Коме закон лежи у топузу,
Трагови му смрде нечовјештвом.

Што утече испод сабље турске,
што на вјеру праву не похули,
што се не хће у ланце везати,
то се збјежа у ове планине да гинемо и крв проливамо,
да јуначки аманет чувамо,
дивно име и свету свободу.

Ђе је зрно клицу заметнуло,
онде нека и плодом почине.
је ли инстинкт ал' духовни вођа,
Овде људско запире познање!
Вук на овцу своје право има
ка тирјанин на слаба човјека.
Ал' тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветија! - Владика Данило (међу свима као да је сам)

- Петар II Петровић Његош * Горски вијенац * ( odlomci )

Говори: Гојко Шантић

вверх^ к полной версии понравилось! в evernote


Вы сейчас не можете прокомментировать это сообщение.

Дневник Petar II Petrović Njegoš - Gorski Vijenac | Mili_Monte - Дневник Mili_Monte | Лента друзей Mili_Monte / Полная версия Добавить в друзья Страницы: раньше»