Помнят псы-партизаны, усташи, домомбраны
Сербосек (хорв. Srbosjek, дословно — Серборез) — ятаган, зачастую пришитый к грубой кожаной рукавице. Применялся хорватскими усташами. Имел рукоятку, надевавшуюся на руку. «Серборезы» не имели устоявшейся формы, она могла варьировать от переделанной косы до качественных фабричных клинков длиннее 30 сантиметров.
Новый вариант «сербосека» был разработан после проведения хорватским правительством Анте Павелича специального конкурса по вопросу: какой нож следует изготовить, чтобы палачи могли убивать людей как можно быстрее и при этом как можно меньше уставали.
Партия «серборезов» была изготовлена в ходе Второй мировой войны фабрикой в германском городе Золинген по специальному заказу хорватского правительства. Ножи из этой партии использовались для массового убийства сербов и евреев в концентрационном лагере Ясеновац и других местах. Такой нож имел надпись «grawiso» на кожаной части ножа, и поэтому иногда его называют «graviso нож».
В концентрационном лагере Ясеновац происходили соревнования по скорости убийства «сербосеком». По данным американского исследователя Говарда Блюма победитель одного из соревнований Петар Брзица зарезал 1360 сербов (по другим данным он зарезал за ночь 1300 сербов).
Петар Брзица је био студент права и загрижени члан предводничке (foremast) католичке организације зване "Крижари". Он је био усташки стражар у концентрационом логору Јасеновац који је на такмичењу пререзао грло 1360 заточеника са специјално дизајнираним кољачким ножем званим Србосјек[1]. Како је победио на такмичењу, проглашен је за "Краља Србоклања". Његове награде су биле златни сат, сребрни сервис, печено прасе, и боца вина.
После Другог светског рата емигрирао је у Сједињене Америчке Државе. Југословенске власти нису биле у могућности да га ухвате. Вероватно да је променио идентитет. Његово име је било на листи 59 нациста који живе у САД. Јеврејска организација је листу предала служби за Имиграцију и Натурализацију у току 1970-их. Брзица је остао неоткривен.