Grb porodice Martinović   

Марко Мартиновић (Пераст, 1663—1716) је био поморац, математичар и песник из Боке Которске. Оснивач је прве поморске школе у Боки пред крај XVII века у којој је обучавао 17 руских племића поморству. Написао је расправу о градњи бродова и више сценарија за традиционалне перашке карневале. У песми је описао ослобађање Херцег-Новог 1687. од стране хришћанске флоте у којој је било и 16 бродова из Пераста.

Чињеница да је Венецијански сенат одабрао Пераштанина Марка Мартиновића да са још неколико истакнутих помораца поучава племиће, које шаље руски цар Петар Велики у Венецију 1697. године ради стицања знања из поморства, говори о угледу који је овај Пераштанин, и не само он, уживао у Венецији, поморској велесили тога времена. О овом значајном догађају не постоји сразмјерно архивских вијести у Венецији, Перасту и Русији па је стога историјска слика из Пераста драгоцјенија, као аутентични докуменат. Међу музејским предметима, који се чувају у Музеју града Пераста, историјска слика “Марко Мартиновић учи руске племиће поморским вјештинама” заузима посебно мјесто. Урађена је уљем на платну, а садржи два дијела. Горње поље испуњено је записом свих титула руског цара Петра Великог, који се сматра најдужим владарским насловом, сачуваним на словенском југу. Слиједе, у два низа исписана имена седамнаесторице руских кнежева и бољара руских, уз имена четворице исписан је и високи друштвени статус.

Према портрету кап. Марка Мартиновића, вајар Вања Радауш је урадио бисту, која је постављена испред цркве Св. Николе у Перасту, 1968, а Васко Липовац брончане рељефе, 1985,16 који се налазе у Поморском музеју Црне Горе и Центру за културу у Котору.

Извор: Растко, Википедија

Руси су обучени у живописне ношње: дуге хаљетке и кафтане у црвеним, плавим и наранџастим тоновима, који су као и њихове капе опточене бијелим крзном. Иако са дозом наивности, којом уосталом одише читава композиција, Мартиновићев лик има карактер портрета који одражава одлучност и чврстину, што зрачи са грубог, тамног лица ишибаног вјетром и олујним морем. Обучен је у црну, једноставну одору какву су, по његовој препоруци и остали Пераштани требали носити, кад су походили млетачког дужда: “црно свилено одијело без накита и украса”. Поред столице на којој сједи насликан је штап, са позлаћеном, округлом дршком, који је у оно вријеме био симбол заповједника брода, али и градског капетана Пераста.

Међу музејским предметима, који се чувају у Музеју града Пераста, историјска слика „Марко Мартиновић учи руске племиће поморским вјештинама“ заузима посебно место. То је платно са кога се ишчитава једна од најславнијих страница перашког и бокељског поморства. 

Слика садржи два дела. Горње поље испуњено је записом свих титула руског цара Петра Великог, који се сматра најдужим владарским насловом, сачуваним на славенском југу. Следе, у два низа исписана имена седамнаесторице руских кнежева и бољара руских, уз имена четворице исписан је и високи друштвени статус; на почетку су имена: Бориса Ивановића Куракина, пашенога царевог, Абрама Феодоровића, брата царице московске. Између два низа са именима насликан је грб руског цара: у барокном оквиру са круном је црни двоглави орао, који у канџама држи знамења царске власти: скиптар и куглу. У средини, међу крилима, је медаљон са представом Св. Ђорђа који убија змаја.

На тамносмеђој позадини при врху исписан је наслов, који објашњава садржину слике: „Марко Мартиновић учећи принципе и господу московску ту именовану на морски наук и владање“. И на крају, тј. на доњој половини платна је композиција која је илустрација самог догађаја.

Аутор користи иконографију, која објашњава наслов слике и уводи нас у „претечу“ наутичке учионице, преко насликаних елемената навигације: компаса, поморске карте и глобуса, који су постављени на малом столу, застртом црвеном драперијом. Писана сведочанства односе се управо на теоријска знања која је кап. Мартиновић преносио својим питомцима, учио их је есенцији навигацијске вештине преко коришћења компаса, ишчитавања поморских карата и упознавања ветрова. Практични део науковања, које су стицали на пловидби једрењацима, оличен је у једрењаку који је насликан у доњем левом углу слике.

Слика је урађена читавих тринаест година после боравка Руса у Перасту, јер је Мартиновић имао 48. год. 1711. Први је овај запис објавио Антон Башић, 1832, што га је навело на погрешну претпоставку да су се Руси школовали од 1697-1711. године.

Все дворцы Мартиновичей находится неподалеку от колокольни Святого Николая: первый - на улице Велья (ведущей от колокольни к крепости Святого Креста), второй - рядом с главной площадью города. 

 Первый (и самый старый) дворец был построен на месте еще одного дома Мартиновичей. Сейчас здание разрушено, но на его стене, как и на стенах других дворцов семьи, можно увидеть фамильный герб с рукой, сжимающей стебель.

У семьи были во владении и другие дома: например, в одном из них расположилась мореходная школа Марко Мартиновича. 

В Перасте находилась прославленная навигацкая школа Марко Мартиновича. Именно в эту школу присылал Петр I на учебу своих гардемаринов. И именно с этой школы скопировал царь российские навигацкие школы, изображенные в книгах и фильмах о российских лихих гардемаринах.Марко Мартиновича, обучавшего знатных российских гардемаринов, пригласили преподавать в Морскую Академию в Венеции. 

Среди  шестнадцати русских гардемаринов обучавшихся в Перасте у Марко Мартиновича были Куракин, Репнин, Бутурлин, несколько Го­лицыных и некий «Абрам Федорович, брат царицы москов­ской» — в девичестве Евдокии Лопухиной. Но это уже совсем другая история!